Честа Питања о Исхрани Деце

Дневне калоријске потребе деце варирају у зависности од узраста, пола, висине и нивоа физичке активности. Деца између 4 и 6 година обично треба да конзумирају око 1.200 до 1.400 калорија дневно, док деца између 7 и 10 година требају око 1.600 до 2.000 калорија. Адолесценти између 11 и 18 година требају између 2.000 и 2.800 калорија, у зависности од пола и активности. Важно је напомињу да су то приближне вредности, а индивидуалне потребе могу варирати. Препоручује се консултација са стручњаком за исхрану јер им може помоћи да направи персонализовани план исхране прилагођен потребама вашег детета.

Целовито жито садржи целе зрнце жита, укључујући олганко, ендосперм и зародак, и садржи више влакана, витамина групе Б и минерала као што су магнезијум и цинк. Обично жито је рафинисано и садржи углавном ендосперм, пак је позбављено великог дела пројектилних. Целовито жито има нижи глицемијски индекс, што значи да спорије подиже ниво шећера у крви и пружа дужо трајну енергију. За децу, препоручује се да бира целовито жито јер подржава болу енергије, концентрацију и редовитост варења. Proizvodi са целовитим житом као што су оврсено брашно, целовита паста и пуц од целовитог жита су добри избори за укључивање у исхрану деце.

Препоруке за дневни унос воде варирају у зависности од узраста, климе и нивоа активности. Обично се препоручује да деца коју узраста 4-8 година пију око 5 чаша воде дневно, док деца узраста 9-13 година требају 7-8 чаша. Адолесценти требају 8-11 чаша, као и одрасли. Важно је напомињу да око 20% воде обично потиче из хране, посебно из воћа и поврћа. Дете треба да пије воду редовно кроз дан, не само када је жедно. Физичка активност, врене и болести могу повећати потребе за водом. Препоручује се да дете избегава преслађене напитке јер садрже много шећера и праних калорија.

Слаткиши и чоколада могу бити укључени у сбалансирану исхрану у умереним количинама као случајни деликатеси, али их не би требало да буду редовна компонента исхране деце. Садрже висок садржај шећера и калорија, а мале количине хранљивих материјала. Редовна конзумација може допринети проблемима са зубима, дебљини и флуктуацијама енергије. Препоручује се да слаткиши буду служена као случајни деликатеси, најбоље после главних оброка. Мрка чоколада у малим количинама може да буде бољи избор од бело чоколаде, јер садржи антиоксиданте. Важно је учити децу здравим навикама од раног узраста кроз образовање, а не забранама.

Процес увођења нових намирница треба да буде поступан и опрезан. Препоручује се да се нова храна уводи једна по једна, са интервалом од 3 до 5 дана између сваке нове намирнице. Ово омогућава родитељима да идентификују евентуалне алергијске реакције или непатибилност пре него што се уведе друга храна. Нову намирницу треба да сервирате у малој количини прво, а затим да постепено повећавате количину. Препоручује се да уводите нове намирнице када је дете одморено и здраво, а не када је болесно или узнемирено. Деца обично требају да пробају нову храну неколико пута пре него што је прихвате, па будите стрпљиви. Некада је неопходно покушати између 10 до 15 пута пре него што дете хранаприхвати конфинално.

Протеин је суштински нутријент за раст и развој деце. Препоручени дневни унос протеина зависи од узраста. Деца узраста 1-3 године требају 13 грама протеина дневно, деца узраста 4-8 година требају 19 грама, деца узраста 9-13 година требају 34 грама, а адолесценти требају 46-52 грама. Добри извори протеина укључују јаја, пилетину, рибу, млеко, кисело млеко, сир, пасуљ, сочиво и ораху. Препоручује се да укључите различите извори протеина у исхрану детета да бисте обезбедили разноврсне аминокиселине и друге хранљиве материјале. Биљни извори протеина требају да буду комбиновани да бисте обезбедили све суштинске аминокиселине.

За здраву децу која се правилно хране, витамински додаци обично нису неопходни. Балансирана исхрана која укључује разноврсно воће, поврће, целовито жито, протеине и млечне производе обично обезбеђује све потребне витамине и минерале. Међутим, нека деца могу имати потребу за посебним додатцима, укупајућих оних са ограничењима у исхрани, алергијама или сецијалним здравственим потребама. На пример, дете веганског система исхране може захтевати B12 додатак. Препоручује се да се консултујете са стручњаком за исхрану или педијатром пре него што почнете давање било каквих додатака. Витамин D и железо су витамини о којима родитељи обично требају да буду свесни, јер се дефицит ових витамина јавља у деце.

Одбијање здраве хране је чест проблем код деце. Важно је да останете стрпљиви и позитивни. Препоручује се да укључите дете у припремање јела, јер деца која учествују у куварству обично са више вероватноће пробају оно што су припремила. Покушајте да представите нову храну у позитивном светлу и избегавајте принуду. Будите корисни пример јако правилног једења и уживања у здравој храни. Покушајте да скупите и намирнице на креативне начине, као што је направљење смешних облика. Дозвола детету да има неку контролу над избором хране, као што је избор између две здраве опције, може помоћи. Важно је да будите упорни, јер детету обично требају мултипл покушаја пре него што прихвати нову храну.

Млеко и млечни производи су важни извори калцијума и витамина D, важних за развој костију и зуба. Препоручује се да деца узраста 4-8 година конзумирају две до три портиције млечних производа дневно, док деца узраста 9-18 година требају три портиције дневно. Једна портиција може бити чаша млека, чаша кисаног млека или комадић сира. За децу која имају непатибилност на лактозу или веган исхрану, постоје алтернативе као што су напитци од соје, миндула или риже који су обогаћени калцијумом. Препоручује се да изаберете неслатко млеко и млечне производе јер слатко млеко садржи превише шећера. Ако дете не конзумира довољно млечних производа, важно је да обезбедите друге извора калцијума као што су листкаво зеленило, рибе са костима и обогаћене намирнице.

Млеко и млечни производи су препоручени јер су добри извори калцијума и витамина D, али нису апсолутно обавезни ако се на њихово место замене другим извората калцијума и витамина D. Деца која имају непатибилност на лактозу, алергије на млеко или која следе веганску исхрану могу добити калцијум од других намирница. Добри извори калцијума укључују листкаво зеленило као шпинат и капус, рибе са костима као сардине и лосос, Семе као су кунут и сусам, и обогаћене намирнице kao растински напитци обогаћени калцијумом. Витамин D се може добити од излагања сунцу, масне рибе и обогаћене намирнице. Важно је да консултујете са стручњаком за исхрану ако искључујете млеко из исхране детета, да бисте обезбедили да дете добија довољно калцијума и витамина D.

Веганска исхрана за децу захтева пажљиво планирање да бисте обезбедили све потребне нутријенте. Препоручује се да деца буду старија од две године пре него што покренете строгу веганску исхрану, јер млађа деца могу захтевати маћне количине млека и јаја за развој. Веганска исхрана мора да укључи разноврсне намирнице из свих категорија: целовито жито, пасуљ, сочиво, ораху, семе, воће, поврће и обогаћене намирнице. Важно је да обезбедите довољно калцијума, витамина B12, витамина D, железа, цинка и омега-3 масних киселина. Витамин B12 није доступан у биљним намирницама, тако да веганска деца обично требају B12 додатак или обогаћене намирнице. Препоручује се да се консултујете са стручњаком за исхрану да направите персонализовани план исхране.

Брзина јелања има значајан утицај на варење и здравље. Препоручује се да деца маслено јду и добро жваћу храну пре него што је прогутају. Жвакање је важан корак у варењу јер ослобађа ензиме у слини који почињу да разлажу храну. Брзо јелање може довести до преједања јер мозгуна потребна дванаест миниута да схвати сигналео сићости. Препоручује се да јелан траје најмање 15-20 минута. Важно је да избегнете пиће деце редовно време јелања јер може развести варне киселине. Окружење гделе јели такође утиче на брзину јелања - спокојно окружење без телевизије помаже детету да се концентрише на јелање. Учите своје дете из раног узраста да буде свесно док јде, да буде похвально за храну и да ужива у процесу јелања.